Тихи ромор и гунђ, цоктање и шкрипа зубима одјекнуше бродом. Снови посаде су били уништени, унижени и фалсификовани – Ноћни кап им је слао импулсе који су били лажни јер нису преносили оно што се догађа. А то није запамћено у предугој историји Мале Браће.
- Он више није он, већ је Он!
- Замењен Другим?
- Модификован?
- Болестан?
Претходни ауторитет и заслуге Ноћног кап спасли су га тежих процена.
- Болестан! – сложоше се, осећајући кривицу што то раније нису приметили. Одвојише га од командне табле, укључише у центар за дијагностику и паметне лекове и, после краћег оклевања, доделише му непрозирне снове. Да спава и сања таму, црнило и невидицу.
Нико није ни помислио да консултује Веће Великих. Вође су биле тамо, безбедне и заробљене у свету Мале Браће. Они су били овде, изложени, слободни и оптерећени стеченим сазнањима.
Како им пренети истину, супротну њиховим вековним уверењима и навикнутим «истинама»?
Како описати свемирски понор – црнило из кога израњају звезде, сазвежђа, галаксије и пролећу у трену?
Како смењивање множина других, у све бржим и гушћим јатима, док не букну у светлости од које се све забели, постане прозирно и хуји и непрекидном низу разјарене енергије?
МултиУниверзум је цветао око њих.
Бродови, један уз други, један у другом; каскаде бродова и кап, једног на другом и у трећем, градови са милионима умножених саћа, дворана, тргова и авенија – све савијено у једном истом, магичном видокругу.
Видели су и себе, овде, и на «Непожељној», и на матичној планети, непознате, и славне у будућности, и преполовљене у чељустима ждерача, и као чланове Великог Већа узнете у Пантеон славних Мале Браће, и оптужене за издају, пропаст и катастрофу...
Постоји мноштво светова и универзума, сазнали су.
МултиУниверзум са свим могућим квантним стањима. Сви постоје у сваком трену. Многи су празни, други стерилни, неки стерилисани, други дводимензионални или са прејаком гравитацијом која све сакупља у тачку. Трећи су се урушили у црну рупу која све усиса и потом разбаца бескрајно далеко у времену, а одмах ту, иза угла. Или на други крај Универзума до кога се може стићи у делићу секунде.
Више пута су сусретали другачије облике живота, пуне енергије.
Као и ждераче са «Непожељне», све је руководио један исти, основни нагон – да опстану. Џиновске медузе су лебделе у вакуму, украшене уплетеним ресама космичких струна.
Упијале су енергетске таласе далеких звезда и лепиле се за брод. Брзо су научили – одлепе се тек кад угасиш моторе и зауставиш проток енергије. Светлуцаве искре су обликовале велике, заобљене површине величине континента – живе или само енергетски усмерени заметак будућег живота милеле су кроз вечност свог простор-времена. Наилазили су на пролазе у друге димензије, опасне као мале црне рупе. Мајушни улази у сићушне свемире личили су на кртичњаке на великој звезданој ливади.
Свемир, МултиУниверум, на њихове очи и за њихове радознале мисли, разметао се разноврсношћу.
Како то пренети препотентном свезнању Великог Већа?
Свемир, простор и бића могу да буду Другачији од Мале Браће. Они и ЈЕСУ Другачији. Не постоје два иста, физичко-хемијска и енергетска облика или појаве. Различитост свега и у свему је његова суштина, услов да постоји. Видети један свет је видети хиљаде километара простора у једном времену, видети МултиУниверзум је видети милионе километара у много времена и наслутити да их још толико, и још, још, постоји.
Унутрашње особине материје ту разноврсност уздижу до непрепознавања. На «Непожељној» су анализирали нађене остатке бића и појава и забринули се. Сложеност најпростијих организама није 2, 3 и 5 усклађених компоненета као у свету Мале Браће, већ читавих 2, 3 и више хиљада, док су се бића на њој састојала од 10 милијарди ћелија са електричним потенцијалом. Само једна длака бића са «Непожељне», длачица са небитне трепавице, састојала се од 200 трилиона молекула, док је кап чисте воде сачињавало 700 милиона трилиона молекула. Заменом само једног до два молекула у том квантитативном универзуму мењала се и сама суштина – пријатно је постајало отровно, мирисно се претварало у смрадно, живо у неживо...
То је било непојмљиво у свету Мале Браће. Њихова ситничава ограниченост на Једно, Непроменљиво и Вечито била је велика грешка Универзума. Или опомена да Простор и Време, те две највеће силе, не теже Једном већ Множини. Основна полуга свега није бити Исти или Сличан, или Уобичајен, или Ограничен матрицама, већ бити Другачији. Метафизика Универзума почива на Многи – Другачији - Неизбројиви – Надматрични. Било која матрица само су шине на почетној станици, даљине се освајају транспросторним и мултивременским путовањима.
Ко може да поднесе такву, бесконачну, вечно променљиву стварност? Велико Веће??? – питали су се кап истраживачког брода.
Прогласи, наредбе и општи тон Великог Већа деловали су им пародијски. Оно што су раније само слутили, сада се јасно распознавало. В. В. није интересовала генеза двоструког разлога, ни два писма на «Непожељној», ни однос памћења, писања и времена, ни разноврсност Универзума, ни веза са Пантеоном Мале Браће...
Велико Веће се утркивало да што пре искаже своје брзопотезне и непогрешиве мисли и оцене, ограничене штитницима са уском визуром, предубеђењем, несхватањем и олаким односом.
- Универзум? - чуде се они. - Постоји, па шта онда? Ово је свет Мале Браће, и то је једини Универзум који постоји. Оно што ми не знамо и не схватамо, то ни не постоји. Битно је да сте ви кренули, а то је за нас изазов као да сте скинули гаће... Сада трпите да вам тај ваш Универзум угурамо на право место, не би ли се свели на нашу меру и могућности...
Кап су одговарали кратким, неутралним мислима. Прво забринути због провалије која се отварала између њих и Великог Већа. Потом су крили осмехе због збрзаних и ускомислећих матрица далеких сународника.
Велико Веће је, дефинитивно, било хор недовршених пајаца који лебди у скученом простору своје сазнајне енергије и додељује искључиве коментаре у име свог свезнања. Понеки, из кошмара утисака успевају да извуку само основне бројке – то је за 3, ово за 1, а оно за 2+…
Прво се огласио Хас, успутно и равнодушно.
- Тражимо јак темпо и енергију, пуни пресинг целе екипе. Није важно где путујете, ни како. Техничко савршенство вашег путовања је небитно, то смо имали и пре 50 година па нисмо богзна где одлетели.
Та-јо се потрудио да припреми целовиту изјаву за медије.
- Ваши извештаји су све то нацртали, па још и подцртали поуком. Предвидљиви су и нису либерални. Ваша завршна порука на дату адресу је таква да се не може објавити. Шта то би са вама који сте толико обећавали на првом путовању?
Ул се јавио пламеним гласом у коме је још сагоревало угљевље.
- Ваш пут је слабија половина наше авантуре, не заслужује више од 3+, а у то само зато што сам добре воље. Ваши извештаји су апстрактна квази-филозофска наклапања, а како само ја на то имам лиценцу, улажем најоштрији протест. Уместо да нам дате фабулу како се то ради одувек, односно од мог романа «Накриво», ви нам је потурате кроз дијалоге, кодексе и књиге, са проповедничким тоном који иритира и идејама које су шупље и конфузне, а на све то, као што сам већ рекао, само ја имам лиценцу. Уосталом, и ваше претходно путовање је било бесциљно, што је узалудан труд, јер – морам да поновим да сви то запамте – и на бесциљност само ја имам лиценцу.
Не се јавила преко посредника и три компоненте сплела у венац од деветки до петица.
Трп је био изричит: - Не. Да. 3.
Изт је био елоквентнији.
- Утврђивао сам средњошколско градиво и пропустио поенту путовања. То је општа прича о свемиру и нејасна алегорија на оно што не знам јер се учи после школе. Подсећа ме на моју омиљену лектиру из Забавника 7 до 77 и Ниског лета ласте. Путовање нема техничких пропуста, али сам зато ја пропустио све остало.
Кап су пригушивали кикот, док се неком није отргао из грла. Тада су сви прсли у смех, чак се и Ноћни кап осмехнуо у својим непрозирним сновима. Суочена са таквим понашањем, неуро-чворишта мисаоне везе су се демонстративно прекинула и Велико Веће Мале Браће је одлебдело у таму простор-времена набијену анти-енергијом.
М. А.
