Била је то хаотична цивилизација, закључило је наше Веће Великих. Каменоресци и гладијатори су се упињали да изгледају као писари и свештеници. Ови су, опет, морали да навлаче маске гладијатора и каменорезаца да би опстали.
Поруке нису упућивали у будућност. Служиле су за забаву маса и међусобну борбу за примат. Наметали су се у свом времену и са савременицима.
Борили су се за моћ, одмах и сада.
Они нису Празнину испуњавали Временом него – Празнином.
Неутемељена цивилизација која је у саму себе уписивала предзнаке краја...
...
- Каква је то документација коју помињеш? – председавајући пресече ток његових мисли.
- Записи на плочицама.- Они, бивши становници планете, водили су такве евиденције?
- Ама не – изненади их Дневни кап. – Плочице су биле празне и некада су служиле за облепљивање зидова. Ласерским ножем уписивао сам податке који су ми често били потребни, да ми стално буду пред очима...
- Ти си... по плочицама... писао!!!??? – згрануо се председавајући.
Чланови Већа Великих дубоко се замислише. Реченице из Великог Кодекса опомињући севнуше у њиховој свести. То јесте рад за брже насељавање, али... Ако првих десет хиљада колониста такође почне да бележи, па следећих милион, преовладаће ретроградна цивилизација. Она која Празнину испуњава Празнином, а заборавља Време. А то значи да ће ово пресељење бити последња станица Мале Браће. Створиће се генерације и генерације које ће заборављати на будућност, негирати Време и садашњост поставити као главни циљ. Претходне генерације, читаве цивилизације, биће обесмишљене у својим суштинским напорима, њихово дело топиће се у актуелној садашњости...
И када дође тренутак да се Празнина испуни Временом, да се отвори нови Пролаз, неће више бити ни жеље, ни моћи, да се то уради... Ако их пре тога не уништи, разнесе, затрпа нека катастрофа, као цивилизацију нове планете на коју се угледају...
Дневни кап је покушао да објасни, чак и да се одрекне својих плочица: - Али, чујте... Ово не значи... То је само једна могућност... Може се организовати и другачије...
Веће Великих га је саслушало док је одлучност окаменивала њихова уска лица, загледана у пламене мисли Великог Кодекса који је сјактао у њиховој свести.
«Писање је клањање садашњости», слали су узбуђене телепатске поруке један другом. «Покушај да се садашњост претвори у Вечност. То је жеља да се заустави Време.
А Време мора да пролази, и да прође, да би све заувек постојало.
Писати значи издају Времена, атак на Универзум и Његово устројство. То је стварање Празнине која се испуњава другом Празнином.»
Донета одлука била је једногласна:
Обуставити припреме за насељавање.
Послати нове истраживачке бродове у другим правцима.
Новооткривена планета добија назив «Непожељна» и проглашава се забрањеном за било какво коришћење.
Посади брода на «Непожељној» се налаже да одмах настави даље истраживање Пролаза.
